Pi­še: Dra­gan


U di­plo­ma­ti­ji se ne go­vo­ri jav­no ono što se mi­sli, već se po­sred­nim iz­vo­ri­ma sa­zna­je ka­kav je stav ne­ke ze­mlje pre­ma dru­gi­ma. U zva­nič­nim sa­op­šte­nji­ma Ru­si su po­li­tič­ki ko­rekt­ni pre­ma srp­skim po­li­ti­ča­ri­ma, ali nji­ho­vo stvar­no mi­šlje­nje o pri­ma­do­na­ma srp­ske po­li­tič­ke estra­de do­la­zi iz ru­skih oba­vje­štaj­nih iz­vo­ra ko­ji tvr­de da je glav­ni sa­vjet­nik To­mi­slav Ni­ko­li­ća bio biv­ši am­ba­sa­dor SAD u Sr­bi­ji. Oti­šao je Majkl Kir­bi, ne­ka­da­šnji di­rek­tor kan­ce­la­ri­je za oba­vje­štaj­nu ko­or­di­na­ci­ju unu­tar oba­vje­štaj­no-is­tra­ži­vač­kog bi­roa Stejt de­part­men­ta, a za­mi­je­nio ga je Kaj­li Skot, mi­lje­nik Hi­la­ri Klin­ton. Ta ka­drov­ska pro­mje­na ne­će pro­mi­je­ni­ti an­ti­srp­sku po­li­ti­ku ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je, pa Ni­ko­lić ne mo­ra da se bo­ji da će kod Sko­ta uči­ti no­vo gra­di­vo. Tre­ba sa­mo da po­no­vi sta­re lek­ci­je da bi od Ame­ra do­bio pre­la­znu ocje­nu, a od svog na­ro­da či­stu je­di­ni­cu! Ru­ski oba­vje­štaj­ni kru­go­vi su šap­nu­li i da go­spo­dar­čić „ide u ame­rič­ku am­ba­sa­du če­šće ne­go na su­sre­te s bi­ra­či­ma“. Raz­li­ka je sa­mo u to­me što on na svo­je bi­ra­če gle­da s pre­zi­rom, a na ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra po­ni­zno.
Go­spo­dar je ta­ko­đe po­ni­zan pred ka­u­bo­ji­ma i aro­gan­tan pre­ma gra­đa­ni­ma. Za­to je iz­dao Cr­nu Go­ru, Sr­bi­ju ko­sov­ski za­vjet i vje­ru svo­jih pra­dje­do­va i pre­šao u ne­pri­ja­telj­ski ta­bor spre­man da se za spas od ro­bi­je bo­ri do po­sled­njeg mi­lo­gor­skog voj­ni­ka u ra­tu pro­tiv Ru­si­je i Sr­bi­je. S NA­TO ažda­jom pri­je­ti Sr­bi­ji što se ni­je od­re­kla Ru­si­je. Mi­lo­gor­ski na­to­vac, pot­pu­kov­nik Živ­ko Ra­ko­če­vić, ka­že da on sa­mo uvje­žba­va „do­stig­nu­ti ni­vo in­ter­o­pe­ra­bil­no­sti za uče­šće u NA­TO vo­đe­nim ope­ra­ci­ja­ma“. Me­đu­tim, ako to ni­je pri­jet­nja Sr­bi­ji, on­da tu „in­ter­o­pe­ra­bil­nost“ ni­je mo­rao da vje­žba na srp­skoj gra­ni­ci u Plje­vlji­ma već u na­se­lju Mu­ri­no, pa da uvje­žba tu vi­še pu­ta po­no­vlje­nu „na­vi­ga­cij­sku gre­šku“, ka­ko je ubi­ja­nje na­še dje­ce NA­TO bom­ba­ma ob­ja­snio Fran­ti­šek Lip­ka u Bu­dvi.
Ru­ski od­go­vor sti­že pre­ko Je­le­ne Po­no­mar­jo­ve, dok­to­ra po­li­tič­kih na­u­ka i pro­fe­so­ra upo­red­ne po­li­ti­ko­lo­gi­je mo­skov­skog dr­žav­nog in­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne od­no­se: „Ta­mo gdje je za NA­TO ve­ći­na gra­đa­na – u tim ze­mlja­ma se spro­vo­de re­fe­ren­du­mi, a u Cr­noj Go­ri sve su da­li na pot­ku­plji­va­nje par­la­men­ta, a po toj is­toj še­mi će vje­ro­vat­no dje­lo­va­ti i u Sr­bi­ji. Ako u par­la­men­tu ovih ze­ma­lja sa­da uče­stvu­ju par­ti­je ko­je fi­nan­si­ra­ju za­pad­ni fon­do­vi, či­ji li­de­ri ima­ju ti­je­sne ve­ze sa za­pad­nim po­li­ti­ča­ri­ma, pa i sa­mi su do­šli na vlast za­hva­lju­ju­ći ja­koj po­dr­šci Stejt de­part­men­ta i bri­sel­skih emi­sa­ra, on­da će oni, ra­zu­mi­je se, od­ra­đi­va­ti svoj hljeb. Za­to ja ne vi­dim ne­ku svje­tlost na kra­ju tu­ne­la za Sr­bi­ju, ako na vla­sti osta­ne sa­da­šnje po­li­tič­ko ru­ko­vod­stvo... Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ame­rič­ke oba­vje­štaj­ne slu­žbe da­le su Đu­ka­no­vi­ću ul­ti­ma­tum. Mi­lo se ras­pi­ti­vao da li će mu do­zvo­li­ti da osta­ne na vla­sti. Od­go­vo­ri­li su mu – da, ti mo­žeš čak po­sta­ti pred­sjed­nik, ali sa­mo ako is­pu­niš ne­ko­li­ko uslo­va: Cr­na Go­ra mo­ra ući u NA­TO, mi­ni­mi­zi­ra­ti uti­caj Ru­si­je i iza­bra­ti, u svoj­stvu vek­to­ra raz­vo­ja, evrop­ske vri­jed­no­sti, tj. na­pu­sti­ti tra­di­ci­o­nal­nu po­ro­di­cu, od­gu­ra­ti pra­vo­sla­vlje na sme­tli­šte isto­ri­je, do­zvo­li­ti gej bra­ko­ve itd. Ako bi Đu­ka­no­vić to od­bio, nje­ga bi si­gur­no če­kao sud. Po­zna­to je da se on ba­vio ne­le­gal­nim du­van­skim i auto­mo­bil­skim bi­zni­som, kon­tro­li­sao je nar­ko-tr­go­vi­nu na Bal­ka­nu, uče­stvo­vao je u po­li­tič­koj za­vje­ri na ru­še­nju Ju­go­sla­vi­je, itd. Za­to ne­ma ni­čeg čud­nog u to­me što je po­li­tič­ko ru­ko­vod­stvo Cr­ne Go­re pri­hva­ti­lo ta­kvu ra­di­ka­li­za­ci­ju u od­no­su pre­ma Ru­si­ji i kre­nu­lo u zbli­ža­va­nje sa NA­TO.“
To mi­sle Ru­si o go­spo­da­ru i go­spo­dar­či­ću.

(Autor je biv­ši ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)